{"id":6085,"date":"2024-02-29T12:22:01","date_gmt":"2024-02-29T12:22:01","guid":{"rendered":"http:\/\/tecor.online\/?p=6085"},"modified":"2026-06-10T12:24:26","modified_gmt":"2026-06-10T12:24:26","slug":"dolazak-lean-filozofije-na-balkan-i-njen-uticaj-na-razvoj-privrede","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/tecor.rs\/en\/dolazak-lean-filozofije-na-balkan-i-njen-uticaj-na-razvoj-privrede\/","title":{"rendered":"Dolazak Lean filozofije na Balkan i njen uticaj na razvoj privrede"},"content":{"rendered":"
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

<\/p>\n

Lean filozofija danas je za ve\u0107inu poznat pojam, a za mnoge i na\u010din razmi\u0161ljanja i rada. Lean kao pojam nastao je u Sjedinjenim dr\u017eavama krajem 80-ih godina XX veka, a na osnovu Tojotinog proizvodnog sistema, razvijenog u Japanu nakon Drugog svetskog rata. Me\u0111utim Lean kao filozofija unapre\u0111enja u privredi postoji kao i sama privreda.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

Na ovim prostorima, prva unapre\u0111enja kroz zakone i standardizaciju javljaju se jo\u0161 u vreme despota Stefana Lazarevi\u0107a kroz zakonik gde se pominju propisi u rudarstvu. Daleko kasnije u prvoj polovini XX veka u kraljevini Jugoslaviji osniva se nacionalni komitet za normalizaciju i postavlja temelje za uvo\u0111enje standarda rada i kvaliteta proizvoda, koji \u0107e se nastaviti nakon rata. U to vreme standardi i kod nas, a i u svetu fokusiraju se na kvalitet proizvoda, pre nego na samu efikasnost proizvodnje. Na drugom kraju sveta, u Japanu ra\u0111a se novi sistem rada kome je fokus efikasnost i eliminisanje rasipanja. Taj sistem prolazi neopa\u017eeno u ostatku sveta sve do sedamdesetih godina kada ga postepeno usvajaju kompanije u Americi i zapadnoj Evropi. Prvi neposredni dodir sa japanskom proizvodnom filozofijom Jugoslavija je imala kroz nekoliko dolazaka \u0160igea \u0160inga, industriskog in\u017eenjera i Tojotinog konsultanta, jednog od zaslu\u017enih za uspostavljanje Tojota proizvodnog sistema. Privredni vrh Jugoslavije postao je svestan tromosti i neefikasnosti tada\u0161nje privrede i odlu\u010dio je da u\u010dini korake da se to promeni.<\/p>\n

<\/p>\n

Jugoslavija je po\u010detkom 1980-ih vapila za primenom savremene proizvodne tehnologije. Istaknuti stru\u010dnjak je posetio vi\u0161e puta Jugoslaviju u periodu 1982-1985. godine. \u0160ingo je zastupao stav da je za unapre\u0111enje proizvodnje prevashodno neophodna racionalizacija. Jedan momenat, na koji je \u0160ingo ukazao, odnosio se na uvo\u0111enje optimalne veli\u010dine proizvodne serije. Utvr\u0111ivanje optimalne serije nije bilo do tada primenjivano. U okviru svoje posete, \u0160igeo \u0160ingo je obi\u0161ao nekoliko velikih fabrika \u0161irom Jugoslavije, u Srbiji je posetio fabriku motora \u201e21. Maj\u201c u Rakovici i \u201eZastavu\u201c u Kragujevcu. Odr\u017eao je vi\u0161e predavanja za \u0161iri auditorijum u Privrednim komorama Beograda i Srbije i Institutu za me\u0111unarodnu politiku u Beogradu. Imao je mnogo prigovora na velike zaliha materijala, opreme, sirovina i gotovih proizvoda koje je zatekao u proizvodnim halama. Prvi zadatak koji je trebalo izvr\u0161iti, bilo je ukidanje zaliha \u201eneoprostivog zla\u201c. \u201eOsnova mog metoda racionalizacije proizvodnje je osloba\u0111anje od svega \u0161to je suvi\u0161no\u201d, govorio je \u0160ingo. \u201eNiko ko ne\u0161to proizvodi ne \u017eeli da proizvodi \u0161kart, niti iko voli da mu se gomilaju zalihe\u201d. Tojota je postala jedan od vode\u0107ih proizvo\u0111a\u010da automobila na svetu ba\u0161 zahvaljuju\u0107i ispunjavanjima ova dva zahteva. Slu\u0161aoci \u0160ingoovih predavanja u Jugoslaviji bili su podeljeni na dve grupe: jedni su vikali \u201eto smo ve\u0107 znali\u201d, a drugi \u201eto je nemogu\u0107e\u201d. \u201eU\u010dim vas jednostavnosti\u201d, govorio je \u0160igeo \u0160ingo. \u201eRazmi\u0161ljajte o onome \u0161to radite svakog dana i tra\u017eite na\u010din da to br\u017ee izvodite\u201d. Tek se u \u201eZastavinim\u201d fabri\u010dkim halama \u0160igeo \u0160ingo susreo sa ljudima koji su potpuno razumeli ono \u0161to je on govorio, obi\u010dni radnici za ma\u0161inama \u010dija imena je na\u0161a \u0161tampa zabele\u017eila: Slavomir Matovi\u0107 i Radoslav Lazarevi\u0107. Sa \u017eeljom da sa\u010duvaju nacionalni ugled, ova dva radnika \u201eZastave\u201d uz najve\u0107e napore izbacili su gotov deo za petnaest minuta i upitno pogledali starog Japanca. \u0160igeo \u0160ingo razmi\u0161ljao je ta\u010dno pet minuta i onda im ukazao na dva tri prazna hoda i nekoliko suvi\u0161nih poteza. Slavomir i Radoslav su poku\u0161ali ponovo i operacija je izvedena za samo sedam minuta. Sutradan, kada je ponovo do\u0161ao u halu, \u0160igeo \u0160ingo je zatekao dva radnika koji su cele no\u0107i premi\u0161ljali kako da proces ubrzaju i pred njim sve isto izveli, ali sada za samo tri i po minuta.<\/p>\n

<\/p>\n

Primer dva srpska radnika, koji su pokazali da umeju da primene njegova znanja, ali do\u0111u i do svojih sopstvenih, kasnije je \u0160ingu slu\u017eio da na konferencijama za \u0161tampu na pitanje: \u201cDa li je va\u0161 metod primenljiv u Jugoslaviji?\u201d odgovara sa: \u201cJugoslovenski radnici mi izgledaju prose\u010dno obrazovaniji i inventivniji od japanskih, za\u0161to bi bili gori od njih? Ja sam samo kao lekar koji propisuje lek, a va\u0161e je da vidite da li \u017eelite i mo\u017eete da ga popijete\u201d.<\/p>\n

<\/p>\n

Lek je uzet delimi\u010dno. Saveti dati prilikom posete pomogli su Zastavi u poku\u0161aju proboja na tr\u017ei\u0161te SAD, ali neki problemi se nisu dali iskoreniti. \u201eJedino sam ovde \u010duo da ljudi profitiraju na dr\u017eanju i skrivanju zaliha. Mo\u017eda profitiraju trenutno, ali tako hrane inflaciju, pa \u0107e za zara\u0111ene pare mo\u0107i manje da kupe. Zar ti ljudi, na kraju krajeva, ne vole svoju zemlju i zar joj ne misle dobro?\u201d sa \u010du\u0111enjem se u Beogradu pitao \u0160igeo \u0160ingo, skoro proro\u010danski. Jugoslavija je samo nekoliko godina posle toga postala popri\u0161te najve\u0107e inflacije u svetskoj istoriji, a njeni izaziva\u010di o\u010digledno su bili iznutra i o\u010digledno nisu bili patriote.<\/p>\n

<\/p>\n

Rat i inflacija zaustavljaju borbu za unapre\u0111enja i ostavljaju privredu u iscrpljenom stanju. No kako je i Japanskoj privredi Lean (odnosno Kaizen) pomogao da se oporavi tako je bio slu\u010daj i na ovim prostorima. Uvo\u0111enje Lean-a po\u010detkom XXI veka nekim kompanijama kod na ovim prostorima je pomoglo da izbegnu zatvaranje i da \u0161tavi\u0161e postanu jedne od najuspe\u0161nijih. Vra\u0107anjem tr\u017ei\u0161ne privrede i otvaranjem stranih kompanija na na\u0161im prostorima, vra\u0107a se i potreba za implementacijom sistema konstantnog unapre\u0111enja. Mi u Tecor-u, posve\u0107eni smo misiji unapre\u0111enja procesa kod na\u0161ih klijenata. Nekad to bude preno\u0161enje novih saznanja, a nekad o\u017eivljavanje ranije uspostavljenih sistema koji su se sticajem okolnosti zapustili.<\/p>\n

<\/p>\n

O uspe\u0161nosti i va\u017enosti kori\u0161\u0107enja Lean-a za kraj jo\u0161 jedan istorijski podatak, iz ratnog dnevnika Aleksandra \u0110uri\u0107a, oficira Srpske kraljevske vojske koji se sticajem ratnih okolnosti obreo na dalekom istoku u Mand\u017euriji, tada pod kontrolom Japana: \u201cPre susreta sa Japancima, Srbi su u Harbinu bili u prodavnicama i na pijaci gde je, kako ka\u017eu, prodavana malo cenjena japanska roba, izuzetno lo\u0161eg kvaliteta, pravi bofl!\u201d Danas nam ovakve izjave deluju neverovatno, a to je samo dokaz do kakve transformacije primena Lean-a mo\u017ee da dovede.<\/p>\n

<\/p>\n

Za bif.rs <\/a>tekst je priredio Milo\u0161 Petrovi\u0107, Tecor Consulting<\/a><\/strong><\/p>\n

<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Lean filozofija danas je za ve\u0107inu poznat pojam, a za mnoge i na\u010din razmi\u0161ljanja i rada. Lean kao pojam nastao je u Sjedinjenim dr\u017eavama krajem 80-ih godina XX veka, a na osnovu Tojotinog proizvodnog sistema, razvijenog u Japanu nakon Drugog svetskog rata. Me\u0111utim Lean kao filozofija unapre\u0111enja u privredi postoji kao i sama privreda. Na…<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":6086,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[32],"tags":[38,46,45,37,122],"class_list":["post-6085","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-mi-u-medijima","tag-consulting","tag-kaizen","tag-lean","tag-tecor","tag-zastava"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/tecor.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6085","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/tecor.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/tecor.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/tecor.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/tecor.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6085"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/tecor.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6085\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6089,"href":"https:\/\/tecor.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6085\/revisions\/6089"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/tecor.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/6086"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/tecor.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6085"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/tecor.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6085"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/tecor.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6085"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}